Kao jedno od najčešćih posnih jela uoči Svih svetih kuhao se grah, odnosno slanutak, i to uglavnom u Dalmaciji i Istri.
Strogi post
Neke starije obitelji držale su strogi post uoči Svih svetih, cijeli se dan nije jelo, osim par suhih smokava ujutro. Pila se kava od cikorije, a u podne bi se pojeo komad kruha i ništa do večeri.
U Dalmaciji je običaj bio da se za večer peku fritule i kolači koji su se uvečer mogli jesti. Za svetkovinu Svih svetih pripremala se blagdanska hrana – goveđa ili kokošja juha s puno povrća, pa se to kuhano meso jelo s hrenom. Za glavno jelo pripremala se pečenka, i to najčešće guska ili patka. Pečenka od guske, patke ili pure zadržala se do danas, a uz blagdansko jelo obavezno se pripremala orahnjača od prvih prosušenih oraha. U nekim se krajevima radila makovnjača, a u Dubrovniku se pripremao padišpanj, jedna vrsta biskvita koja se punila pekmezom.
Obraćanje pokojnicima
Pri blagovanju obrednim se postupcima obraćalo pokojnicima, za njih se na grobovima ostavljala hrana ili se kroz noć u kući ostavio prostrt stol s jelom i pićem (ili samo pićem). Ponegdje se za taj dan priprema posebno jelo od leće, koje se nudi svakomu tko naiđe ili dođe u kuću.
U nekim stočarskim krajevima taj se dan smatrao pastirskim blagdanom, posljednjim u godini, kada su pastiri bili posebno darivani od svojega gospodara, najčešće u hrani, kojom su se zajedno častili.
